izšņāpāt
izšņãpât, [Drosth.], izšņāpt Bers.,
1) ausstreichen:
tuo vajag izšņāpāt Poruk;
[2) heimlich entwenden:
izšņāpt naudu nuo kules N. - Peb.].
Avots: ME I, 813
1) ausstreichen:
tuo vajag izšņāpāt Poruk;
[2) heimlich entwenden:
izšņāpt naudu nuo kules N. - Peb.].
Avots: ME I, 813