izzibinēt

[izzibinêt, schnell hinauslaufen: izz. nuo meža Warkl.; in Warkh. dafür izzibsnêt.]

Avots: ME I, 831

izzibinêt,

1): auch Dunika; ‡

2) = izzibenêt ‡ 2 Dunika, Kal.

Avots: EH I, 497